Ne morate mu zviždati da bi živnuo. Dovoljno je uzeti makaze u ruke i orezati suvišne i oštećene grane. Ostalo će učiniti proleće.
Jabuke, kruške, šljive, dunje, trešnje, višnje i leske proređujemo kad imaju prirast vršnih grančica najmanje 20cm. Ostavljamo grančice na razmaku od 20 do 30cm. Ako je prirast manji od 20cm, prikraćujemo do 15 posto ogolelih grana na bočnu granu staru 4 do 5 godina. Mlazove (vodopije) na stablu i u krošnji ne uklanjamo potpuno. Ti izdanci nastaju na snažnim stablima od prekomernih sokova, ali mogu poterati i iz starih, oslabelih voćaka. Nekoliko mladica ostavite da se razviju u plodne grane kako biste podmladili voćku.
Veće grane (prečnika većeg od 1,5cm) obavezno premažite voćarskim voskom ili katranom da sprečite prodor zaraznih klica ili štetočina u biljno tkivo. Stara stabla očistite od mahovine ili lišaja žičanom četkom ili strugačem.
Rezanje voćaka obavlja se zbog obnavljanje rodnog drva, ali temperatura mora biti iznad -7 stepeni C. Kod uzgoja palmetnih oblika i živih ograda, osim proređivanja, savijte razvijenije mladice u pravcu redova ili na luk. Kod vrlo rodnih sorti skratite trećinu grana starih 3 do 4 godine. Ne skraćujte ramene grane, a između njih i vodilice (voditeljice) mora biti nagib 50 do 60 stepeni.
Voćke oštećene od mraza orezujte tek kad cvetni pupoljci jače nabubre, da vidite jesu li preživeli zimu.
U voćnjaku ima i stabala koja redovno cvetaju a ne rode. To su uglavnom sorte koje nisu samooplodne. Da biste to izbegli, posadite u blizini neku drugu sortu istovrsne voćke - oprašivača.
Od jabuka je poznata sorta-oprašivač zlatna parmenka. Nemojte saditi samo jednu sortu, već se odlučite barem za tri od kojih jedna mora biti dobar oprašivač. Ako nema dovoljno mesta za sadnju novih sorti, iskopajte neke od neplodnih biljaka ili presecite pojedine grane na postojećim stablima.
Breskve zahtevaju najviše stručnosti pri rezidbi. U suvom voćarstvu (bez navodnjavanja voćaka) pri rezidbi ostavljajte jednogodišnje rodne grančice (mešovite, tj. one koje imaju lisne i cvetne pupove) na razmaku od 20cm, skratite ih na 10 do 12 cvetnih pupova.
Od novih grančica (tokom nove vegetacije) ostavite 2 do 3, a nad njima odrežite prošlogodišnje rodno drvo. Sve ostale skratite na 2 do 3 lisna pupa (da se bolje obnove). Ostavljene grančice režite na 10 do 15 cvetnih pupova.
Navodnjavanim breskvama (i kad je vlažna godina) uklonite (proredite) samo suvišne mladice: ostavite ih na razmaku od 25cm. Posle toga proredite plodove. Zbog bolje obnove vrlo rodnih stabala skraćujte (do 20 posto) dvogodišnje i trogodišnje grane.
Događa se se da koštunjičave voćke dugo godina ne cvetaju ili cvetaju samo delimično, iako bujno rastu. U tom slučaju poboljšaćete rodnost drveta prolećnim orezivanjem korenja. Ispod spoljnjeg ruba krošnje iskopajte jarak dubok 40cm. Sve korene na koje naiđete odrežite oštrom lopatom i zagrnite jarak iskopanom zemljom.
Maline i kupine možete jednostavno orezati. Ostavite 5 do 10 najsnažnijih jednogodišnjih mladica u grmu, ali ih skratite na 100cm visine.
Ribizli odstranite u grmu sve grane starije od tri godine i sve grane iz unutrašnjosti krošnjice. Ostavite (bez rezidbe) do 40 posto jednogodišnjih mladica.
Ukoliko gajite borovnicu, uklonite joj suvišne (slabe i prejake) mladice (režite ih na visinu 6 do 7cm od nivoa tla), skratite na pola izdanke starije od 5 godina. Ostavite srednje razvijene mladice (njih desetak) kao i poneke izdanke kojima skratite vrh zbog poravnavanja krošnje.
Ako imate dobro razvijene sadnice jagoda s velikom zemljanom grudvom možete ih presađivati u proleće. Gole sadnice, bez zemlje, možete saditi tek krajem leta, tj. početkom septembra. Ako ipak posadite te sadnice u proleće, neće vam roditi do kraja vegetacije (osim tzv. mesečarki, ili jagoda penjačica). Zato bi bilo bolje da na prostoru između redova posadite rotkvice, salatu ili ranu šargarepu.
U martu pođubrite i okopajte sve voćke. Suve listove jagoda orežite oštrim nožem, sakupite ih i spalite s ostalim suvim otpacima u vrtu i voćnjaku (da se uzročnici bolesti ne šire na zdrave listove). Zemlju između redova jagoda izgrabuljajte, a oko jagoda razastrite sloj komposta ili treseta debljine 5cm. Osim što hrani tlo, to đubrivo sprečava i isparavanje vlage. Naravno, pre okopavanja rastresite oko 20 dekagrama kompleksnog (NPK) đubriva na kvadratnom metru površine.
Marelice (kajsije) i orasi orezuju se u najintenzivnijem porastu (maj, jun), tj. tokom vegetacije. Voćke se ne orezuju samo tokom mirovanja. Poneku granu ili grančicu (dok još nije odrvenela), ako se prejako razvije, orežite ili skratite zbog ravnoteže krošnje.
Uklonite izbojke (grančice) koji su pregusti. Tako ćete prozračiti krošnju odstranjivanjem nepravilno izraslih grančica koje smetaju drugima. Mladice koje rastu unutar krošnje ili se poklapaju s drugima takođe odstranite. Pazite na oblik krošnje, a lakše je i bolje rezati zelene mladice.
Suve grane takođe odstranite, pa ia ako se time poremeti oblik, no tada treba uzgojiti novu granu. Ponekad treba skratiti celu krošnju da biste dobili potreban oblik. Krošnja se može i prebrzo razvijati, ali to će smetati ako niste ostavili dovoljan razmak među redovima voćaka. Ako se grane susednih stabala počnu spajati ili preplitati, odrežite ili skratite pojedine grane, ali pazite da voćka ne izgubi oblik.
Slomljene grane režite do neozleđenog mesta. Od vodenih izboja ostavite samo one koji su vam potrebni za obnovu neke uništene grane.
Paranje kore voćaka zavrnutim oštrim nožem manje je poznat posao. Time se pospešuje širenje kore i jačanje grane. Ako to ne učinite sami, kora će popucati, ali nepravilno, pa će ta mesta postati žarišta parazita i štetočina.
Koru parajte uzduž debla ili grane - od zemlje prema krošni. Zavisno od debljine stabla možete napraviti 2 do 3 reza. Na debljim granama parajte od podnožja prema vrhu, po celoj dužini. Kad je posao gotov rane na kori premažite voćarskim voskom.
Izvor: Sam svoj majstor 3/85
