Počnite pripremati kompost, nabavite seme i proverite njegovu klijavost. Ako je toplo vreme obiđite voćke i orežite ih... Dakle, posla ima. No, pođimo redom.
U nastavku uputstva prenosimo članak o pripremi za sadnju iz časopisa Sam svoj majstor, broj 1 iz 1989. godine.
Sam svoj majstor je bio časopis o raznim kućnim majstorijama koji je izdavao Vjesnik iz Zagreba. Izlazio je od 1975. do 1992. godine, kada ljudi iz redakcije odlaze iz Vjesnika i pokreću časopis pod nazivom Majstor, koji izlazi i danas.
Časopis se, pored raznih saveta vezanih za kućne majstorije, bavio i: arhitekturom, gradnjom, elektronikom, fotografijom, računarima, haj-faj tehnikom, videom, filmom, poljoprivredom, nautikom, solarnom tehnikom, auto-mehanikom, kućnim instalacijama, modelarstvom, lovom, ribolovom, starim zanatima, hobijima itd.
PROBA KLIJAVOSTI
Seme valja nabaviti na vreme kako u poslednji trenutak ne biste ostali bez onog što vam treba. Ako imate starih zaliha, proverite da li vrede. Na pakovanju, doduše, piše rok upotrebe, ali u to se možete pouzdati samo ako je seme bilo čuvano u idealnim uslovima (što obično nije).
Evo kako možete proveriti sposobnost klijanja.
Od svake vrste uzmite određen broj semenki, napr. po 10 od veće vrste kao što je grašak, 25 od srednje velikih i do 50 od sitnih vrsta semenki. U posudicu stavite malo dobro namočenog peska i na to stavite semenke (one veće utisnite u pesak). Posudu ostavite na toplom (oko 20°C). Sitno seme je dovoljno posipati po komadu gaze, koju stavite u tanjirić s malo vode.
Prebrojite koliko je semenki proklijalo. Ako je rezultat 75 posto, seme je u dobrom stanju iako vam savetujemo da sejete s manje razmaka. U slučaju da proklija samo 25-30 posto semena, setva u proleće bila bi uzaludna pa treba nabaviti sveže seme.
LEK ZA RANE
Još možete orezivati voćke i ukrasno drveće ali samo u dane kad temperatura nije ispod nule. Da pritom ne napravite više štete nego koristi, režite samo dobro naoštrenim alatom. Tako će rana (svaki rez na biljci je ranjavanje) biti manja.
Kako biste ubrzali zaceljivanje reza i sprečili uvek moguću infekciju, površinu reza premažite voćarskim voskom. Nije baš jeftin, pa će vam dobro doći recept kako da ga sami pripremite:
- 1000 grama kalofonijuma
- 200 grama špiritusa
- 500 grama pčelinjeg voska
- 100 grama ulja
- 100 grama katrana.
Kalofonijum i vosak stavite u posudu i rastopite na lagano zagrejanoj plotni šporeta. Sklonite posudu pa dodajte ulje i špiritus. Dobro izmešajte i tek na kraju dodajte katran.
Ovako pripremljen voćarsi vosak može dugo potrajati. Ako se rasuši, dodajte mu malo špiritusa i ulja i dobro izmešajte.
CVETNI ZID
Dok biljke i grmovi još nemaju lišće, lakše je planirati i sagraditi ogradu ili rešetke za cvetne puzavice.
Pravi ukras u vrtu je rešetka napravljena poput pergole. Kad ovakva konstrukcija jednom obraste puzavicama od proleća do jeseni ćete imati pravi zeleni cvetni zid. Raster od letvica neka bude na svakih 40 cm. Možete ih spajati s izrezom kao na crtežu ili (brže i jednostavnije) pak učvrstite letvice jednu preko druge šrafovima i ekserima.
VISOKA GREDICA U OBLIKU HUMKE
Kako biste u malom vrtu dobili više, površinski i količinski, ne treba vam veštacko đubrivo već visoke gredice. U zavisnosti od količine materijala visoka gredica će osigurati dovoljnu prihranu povrća kroz tri do pet godina. Nakon toga je raskopajte i ponovo složite. Takvu gredicu morate formirati zimi, pre proleća.
I ZIMI IMA ŽEDNIH
Ako nema padavina zimzeleno grmlje i drveće treba i zimi zalivati. Posebno pazite na biljke posađene u jesen. Zalivajte ih samo u dane kad nema mraza.
Oko stabala podignite nasip u oblku prstena, visok desetak santimetara. Tu će se voda zadržati (neće se razlivati) dok je tlo ne popije.
KORISTAN PREMAZ KREČOM
Baš u januaru u voćnjacima nastaju velike štete, zbog ispucalih stabala. Naprsline se najčešće javljaju s južne strane stabla, gde preko dana greje sunce a noću se hvata jak mraz.
Stari recept koji pomaže je premaz stabla otopinom kreča. Njegova bela boja odbija sunčeve zrake pa se kora manje zagreva. Za premaz četkom sprema se rastvor od 2 do 2,5kg kreča na 10 litara vode, a ako radite s prskalicom, na 10 litara vode dodajte 1 kg kreča.
LIPA PROTIV GRIPA
Uz stare bunare, pred kućnim dvorištima i u drvoredima često nalazimo lipu. Prepoznaćete je po srcolikom, nazubljenom lišću i intenzivnom mirisu u doba cvetanja.
Vlažno i hladno zimsko vreme pravo je doba vladavine gripa. Za odbranu od te neugodne boljke pomaže stari bakin recect: čaj od lipe. Sadrži celo bogatstvo vitamina i eteričnih ulja od kojih se lakše diše.
Nakon branja cvetove lipe zajedno sa žutozelenim listićima sušite u hladovini a zatim stavite u zatvorenu posudu.
Čaj se priprema na sledeći način: dve kašicice sitno naseckanih cvetova prelijte s četvrt litara kipuće vode. Ostavite ga da stoji deset minuta i nakon toga procedite. Topli čaj jača otpornost organizma, ali čim se javi prehlada delotvorniji je vruć čaj.
SAD JE VREME DA...
... U POVRTNJAKU
- planirate izbor povrća koje će se uzgajati
- seme iz prošlih godina stavite na test klijavosti
- nabavka novog semena
- kuhinjske i vrtne otpatke stavljajte na hrpu za kompostiranje
- u staklenicima počnite sejati osetljivije povrće kome ne treba više toplote
... U CVEĆNJAKU:
- obnovite ili popravite zaštitu od mraza oko ruža i ostalog cveća
- orežite grmlje, živicu, itd.
- presadite drveće po sistemu ledene kugle
... U VOĆNJAKU:
- orežite voćke dok nema mraza
- slabije voćke poduprite motkom
- obnovite premaz kreča na stablima
- proverite zaštitu od glodara.
Izvor: Sam svoj majstor, 1/89