Ne oseća se svaka biljka ugodno uz prozor. Zato pri izboru mesta treba pre svega voditi računa koliko pojedinoj biljci treba Sumčeve svetlosti, a to prvenstveno zavisi od njenog porekla.
Sobne biljke i svetlost – uz prozor nije svima ugodno
Mnogim ukrasnim palmama pradomovina je gusta šuma. Da bi se ugodno osećale i u sobi treba im pronaći zatamnjen ugao sa dosta vlage.
Život u polusenci
Bodljikve rođake divljih kaktusa, koji potiču iz suvih i vrelih pustinjskih predela treba postaviti na sunčano mesto. Ali, biljke čiji su pradedovi prebivali u senci visokog drveća traže senovito mesto i u vašem stanu. Ipak, u potpunom mraku ne bi uspevala ni najokorelija stanovnica džungle, jer je svakoj biljci nužna svetlost da bi proizvodila lisno zelenilo (hlorofil).
Biljke kojima je prirodno stanište u podnožju drveća, treba postaviti uz poluzasenjen prozor i zaštititi ih od jakog podnevnog sunca. Vlaga koju su crpele iz šumskog tla svakako će im nedostajati pa zato lišće treba povremeno poprskati vodom. Postavite li u blizini posudu s vodom to može napraviti pravo čudo, ako je vazduh u sobi suv.
RHAPHIDOPHORA nije baš veliki ljubitelj vode. Voli da je zemlja umereno vlažna, ali u niždi podnosi i suv sobni vazduh. Što se tiče temperature, slična je ljudima: ako jo osigurate oko 20 stepeni cele godine biće potpuno zadovoljna.
HELXINE je vrlo skromna pa može izdržati blažu zimu bez mrazeva i na otvorenom. Jedino zahteva vlažne noge. Zato je redovno zalivajte i pazite da se zemlja ne osuši.
IMPATIENS potiče iz tropskih afričkih predela i voli vlagu, ali ne previše. Ako je brižljivo negujete i osigurate joj hladnije mesto (noću i zimi do 16 stepeni) cvetaće preko cele godine.
FICUS BENJAMINUS je elegantniji nego što se čini na prvi pogled. Voli toplinu (barem 18 stepeni) i vlagu svoje tropske domovine. Zato ga dobro pojite kako ne bi presvisnuo od tuge za zavičajem.
HIBISKUS će vas nagraditi nežnim cvetićima ako mu pokloniti svetlo i prozračno mesto. Uneće tropski dašak u vašu sobu. Kako bi se zaista osećao kao kod vlastite kuće, zemlja mora biti stalno vlažna, zato ga tokom rasta svakodnevno zalivajte.
FATSIA toliko mrzi suv vazduh i mokre noge da joj od besa mogu požuteti njeni inače sočno zeleni listovi. Zato je leti prenesite na otvoreno ali senovito mesto.
ASPARAGUS je, zamislite, rođak jestivih špargli. Već kod niskih temperatura i umerene vlage istera nežne izdanke – pa na uskoj prozorskoj dasci nema dovoljno mesta da se pošteno pretegne.
CHLOROPHYTUM je vrlo prilagodljiv, pa ako je vazduh dovoljno vlažan disaće punim plućima u svakoj sobi. Ako je vahduh suv ubrzo počinje da gubi dah, što se jasno vidi po požutelim vrhovima listova. Poklonite li mu dovoljno pažnje odužiće vam se brojnim izdancima koje možete odrezati i posaditi.
Kao na sunčanom jugu
Rođaci ovih biljaka još žive u toplim podrućjima, zato i one daju prednost sunčanom i svetlom mestu.
PACHYPODIUM je zadovoljan i s malo vlage. Sve sokove koje ima na raspolaganju sprema u svoja kvrgava, mesnata stabalca. Ako mu dođete preblizu i slučajno ga povredite, braniće se ispuštanjem otrovnog mlečnog soka.
ECHINOCACTUS je zapravo prastanovnik pustinje – zato uživa u suvom, toplom vazduhu. Ali, zemlja u koju ga posadite dok biljka raste ne sme se osušiti. Zimi daje prednost hladnijem mestu (12 do 15 stepeni), ali neće vam zameriti ako ga držite i na ugodnoj sobnoj temperaturi.
CYPERUS bi brzo izdahnuo na suvoj klimi. Pati za teškim tropskim i suptropskim vazduhom, zato mu redovno prskajte lišće, kako bi se barem donekle osećao ugodno. Nemojte ga nikad postaviti iznad radijatora. Ka je vazduh suv napadaju ga i štetočine. Cyperus je zapravo močvarna biljka, ali kako u sobi ne možete stvoriti ambijent močvarne kaljuge, stavite saksiju u tanjir s vodom, neka se ugodno namače u preplavljenoj zemlji.
Na zasenjenom prozoru najbolje će uspevati biljke koje potiču iz prašumskih predela.
PTERIS CRETICA posebno ceni vašu strpljivost: za rast joj je potreban mir i dovoljno vlažna zemlja među nožnim prstima. Najlakše se deli u proleće i jesen.
HEDERA ima stanište u našim grmovitim terenima i šikarama, pa tako i njeni brojni rođaci u sobama traže prohladan i vlažan vazduh. Kad je previše suvo i pretoplo, napadaju je štetočine. Ima sočno zeleno i žutozeleno lišće.
CYRTOMIUM će za ljubav prema svetlosti podneti sve. Ali ima velike zahteve i u pogledu vlage. Najviše mu se dopada u prohladnoj prostoriji: noću pri 10 do 16 stepeni, a zimi može biti hladnije. Uz to za vreme hladnijih dana više voli da ga manje zalevate.
RHODODENDRON uživa na svetlom, prozračnom mestu, a ako ga pojite omekšalom vodom i zimi će cvetati zaista kraljevski. Kad otpadnu cvetovi otkinite mu semenke.
SCIRPUS takođe tuguje za močvarom. Kako je u sobi najčešće smešten poput viseće biljke ili na prozoru, popravite mu raspoloženje čestim zalivanjem i prskanjem.
ADIANTUM je velo osetljiv. Njegovo nežno lišće ne podnosi suv vazduh. Osim toga, treba mu ugađati, zahteva temperaturu od oko 20, a zimi barem 16 stepeni.
CALATHEA često pati za zavičajem. Veliku vlažnost toplih šuma postići ćete najlakše ako je zatvorite između dva prozorska krila. Biće vam zahvalna ako posudu ispod saksije napunite vodom, ali zemlja u saksiji ipak ne sme plivati u vodi.
Izvor: Sam svoj majstor, 1/88
